Matejov rodjendan

Uostalom sama slika kaze...i koji povod i koliko ljeta, a datum u zaglavlju dopunjava informaciju.

Kao i svake godine dosli su drugari da zajedno skakom i vikom obiljezimo taj dan. Ove godine smo doduse imali jos vise rzloga za slavlje posto je kao sto znate Matej nedugo prije toga izasao iz bolnice, pa smo svi jedva docekali da gricnemo slavljenicku torticu i pozelimo lijepe zelje.


I kao sto se vidi zurka do bola :-)

Problemi sa zubima :-(

03.10.2007... Matej se probudio sa malom oteklinom na lijevom obrazu koja je iz sata u sat postajala sve veca :-( Kucni doktor nije ni sam znao sta se desava pa ga je uputio u bolnicu. Pregledi, pregledi, pregledi...niko nije mogao sa sigurnoscu reci od cega je otok...jedni su sumnjali na ugriz macke, drugi na upalu limfnih cvorova treci na upalu od zuba...
Za svaki slucaj su mu na ruku fiksirali iglu za infuziju sto se kasnije pokazalo ispravnim.
On i Dragana su posle niza pregleda prenocili u bolnici pa ujutro ponovo na preglede. I tako smo stigli do specijaliste za vilicu koji je bez razmisljanja rekao da je u pitanju jaka upala zbog karijesa i da hitno mora da ga operise :-(
Tako je i bilo...on licno ga je operisao jos u narednom satu dok smo Dragana i ja preplaseni cekali ispred operacione sale. Na nasu veliku radost sve je dobro proteklo! izvadili su mu dva zubica od kojih je dosla upala i ugradili cjevcicu duboko ispod jezika dokle je sezala upala kako bi se rana mogla svakodnevno cistiti i dezinfikovati.

Ovo je prva slika posle operacije. Bio je pod totalnom narkozom za vrijeme operacije i naravno jos par sati posle toga. Svi doktori su rekli da je bio jako jako hrabar i cak je u ime kompletnog tima koji ga je operisao i nadgledao dobio dimplomu za hrabrost ;-)

Nakon nekog vremena se probudio, pogledao nas, kratko se pridigao i opet legao i zaspao. Tu noc je morao da ostane na intenzivnom odjeljenju...i to sam. Ujutro kad smo mi stigli, a vec je bilo 9 sati jer do 9 se ne moze uci na intenzivno, vec se vidjela velika promjena na bolje tako da su ga jos prije rucka ponovo vratili u njegovu sobu.

I nakon operacije otok i crvenilo su izgledali veoma zabrinjavajuce tako da je morao da ostane jos par dana u bolnici radi kontrola, a i kolicina antibiotika koje je morao da uzima je bila prevelika da bi ih pio nego je sve islo preko igle za infuziju.

Sve se, hvala Bogu, zavrsilo bez ikakvih posledica.